Дорога домой. Выпуск ДД-72.3ср  [04апр12] [с.2]
ШТА JЕ ТО БОЖJИ ЗАКОН?
Епископ Александар Милеант (+2005).
РУС    РУС-ENG    ENG
Ја сам пут и истина и живот.
(Јована 14:6)

    Епископ Александр (Милеант), Буэнос-Айресский и Южно-Американский Русской Православной Церкви Заграницей (РПЦЗ), жил в Лос-Анджелосе, Калифорния. Необыкновенный, неутомимый, легендарный, подвижник на ниве Христовой. В миру работающий ученый, который успешно совмещал семью и светскую работу с церковной деятельностью . Им было напечатано 763 брошюры, 300 на русском языке, 192 на английском, 168 на испанском и 103 на португальском. Его узел и брошюры пользовались большим успехом в духовно возрождающейся России и за границей. В РФ многие были переизданы брошюрами, книгами или помещены и на другие узлы (ДД-72).

    Епископ Александар (Милеант), Буенос Ајреса и Јужне Америке Руске Православне Заграничне Цркве (РПЦЗ), живео jе у Лос Анђелесу, Калифорнија. Необични, неуморни, подвижник [подвижник] на њиви Христовоj. У свету радећи научник, који је успешно комбиновао [совмещал] породицу и секуларни рад са црквеном активношћу. Он jе штампао 763 брошура, 300 на руском jезику, 192 на енглеском, 168 на шпанском и 103 на португалском. Његов сајт и брошуре имали су велики успех у духовно опорављеноj [возрождающейся] Русији и иностранству. У Русији, многи су били прештампани у памфлете, књиге, или ставили су на друге саjтове (ДД-72).

    Закон Божий – это путеводная звезда, указывающая человеку-страннику дорогу в Царство Небесное. Значение Закона Божия не уменьшается с веками. Напротив, чем больше жизнь усложняется противоречивыми людскими мнениями, тем больше человек нуждается в ясном и авторитетном руководстве Заповедей Божиих.

    Божjи Закон – то је путеводна звезда, означава човеку-путнику пут к Царству Божиjу. Значење Божијег Закона се не смањује током векова. Напротив, чим више се људски живот усложњава противоречивими [противоречивыми] људским идеjама, тим више човеку треба јасно и ауторитативно руководство Божијих Заповести.

    Закон Божий – это свет, просвещающий разум и согревающий сердце. Так смотрели на него люди, жаждущие найти высший смысл в своей жизни: “Закон Твой – утешение мое … Как люблю я закон Твой! Весь день размышляю о нем. Заповедью Твоею Ты сделал меня мудрее врагов моих … Великий мир у любящих закон Твой и нет им преткновения” – писали древние праведники-поэты – царь Давид и другие (Псал. 118:1, 77, 97-98, 165).

    Божjи Закон – то је светло коjе просветљава ум и греје срце. Тако су гледали на њега људи, коjи су желели да нађу већи смисао у своjем животу: "Твоj Закон – jе моје утешење ... како ја волим Твој закон! Цео дан размишљам о њему. Твојеj заповешћу Ти си ме направио мудријим од мојих непријатеља ... Велики мир имају они који воле Твој закон, и ништа неће да им смета" – писали су древни свети-песници – цар Давид и други (Псалам 118:1, 77, 97-98, 165).

    Заповеди Божии можно сравнить с законами природы: и те и другие имеют своим источником Творца и дополняют друг друга: одни регулируют бездушную природу, другие дают нравственную основу человеческой душе. Разница между ними та, что материя, безусловно, подчиняется физическим законам, человек же свободен подчиняться или не подчиняться нравственным законам. В предоставлении человеку свободы выбора заключается великая милость Божия: эта свобода дает возможность человеку духовно расти и совершенствоваться, даже – уподобляться Богу. Однако, нравственная свобода налагает на человека ответственность за свои поступки.

    Заповести Божије могу се упоредити са законима природе: они обоје имају свој извор у Творцу и допуњују један другог: jедни владаjу бездушноj природоj, други дају моралну основу људскоj души. Разлика између њих је у томе, да се материjа наравно, подчињава се физичким законима, човек је слободан да се подчињава или не подчињава моралног закона. У давању човеку особу слободу избора је велика милост Божија, ова слобода омогућава људима да духовно расту и побољша [совершенствоватья, улучшаться], чак – да се уподоби [уподобляться] Богу. Међутим, морална слобода наметне на човека одговор за своје поступке.

    Сознательное нарушение заповедей Божиих ведет к духовному и физическому вырождению, рабству, страданию и в конце концов – к катастрофе. Так, например, еще до того, как Бог создал наш видимый мир, трагедия произошла в ангельском мире, когда гордый Денница восстал против Творца и вместе с другими ангелами образовал свое царство, ставшее местом мрака и ужаса, именуемое адом. Другая трагедия произошла в жизни человечества, когда наши прародители Адам и Ева нарушили заповедь Божию, в результате чего зараза греха непослушания перешла к их потомкам, и жизнь людей наполнилась преступлениями, страданиями и несчастьями. К катастрофам меньшего размера надо отнести всемирный потоп в наказание современников Ноя; уничтожение городов Содома и Гоморры; разрушение сначала Израильского, а потом – Иудейского царства при Навуходоносоре и, вторичное, в 70 году нашей эры; падение Византийской и Русской империи и многие другие бедствия, которые постигают страны за грехи их народа.

    Намерно кршење заповести Божије доводи до духовне и физичке дегенерације, ропства, патње и на крају краjева – до катастрофе. На пример, чак и пре него што је Бог створио наш видљиви свет, трагедија се десила у анђеоском свету, када поносни Луцифер побунио се против Творца и са осталим анђелима, формирао своју краљевину, која је постала место мрака и ужаса, коjи се зове пакао. Још једна трагедија догодила се у животу човечанства, када су наши прародитељи, Адам и Ева нарушили Божју заповест, у резултату чека зараза греха непослушности прешла њиховим потомкама, а живот људи jе напуњен криминала, страдањем и несрећом. За мање катастрофе приписујемо мирски потоп и казна савременика Ноя, уништење градова Содоме и Гоморе; уништење Израела, а после – када Јудеjско царство за време Набукодонозора и, друга, у години 70 АД, пад Византије и Рускоj Империји, и многе друге беде, који настижу земље за грехове њихових народа.

    Сравнивая далее законы природы с Заповедями Божиими, надо сказать, что законы природы временны и условны: они появились вместе с физическим миром и с ним же, вероятно, прекратят свое существование. (Таково мнение некоторых современных ученых). Нравственные же законы — вечны. Они содержат основные моральные нормы, которые неизменны, потому что отображают собой сущность вечного и неизменяемого Творца.

    Упоређиваjа даље законе природе са Божјима заповестима, морамо да кажемо да су закони природе привремено и условно: они су се појавили заједно са физичким светом и са њим вероватно да ће престану да постоје. (Ово је мишљење неких савремених научника). Морални закони су – вечни. Они садрже основне моралне норме, које су непромењене, јер представљаjу суштина вечног и непроменљивог Творца.

    Основы нравственного закона заложены Творцом в самую духовную природу человека. Мы чувствуем в себе этот закон каждый раз, когда совесть нам говорит, что следует, а чего не следует делать. Сравнивая нравственный закон в душе человека с законом в Священном Писании, мы видим, что они имеют одно содержание: Заповеди Божии в конкретной словесной форме подтверждают то, что нашему сердцу говорит внутреннее чувство, именуемое совестью.

    Основи моралног закона утврђени су Творцом у духовну природу човека. Ми осећамо овај закон сваки пут када наша савест нам говори да то треба, и да то не треба да се ради. Упоредећи морални закон у души човека са законом у Светом Писму, видимо да они имају исти садржај: заповести Божији у одређеном облику потврђују оно што нашему срцу говори наш унутрашњи осећај, који се зове савест.

Епископ Александар Милеант, РПЦЗ (+2005)




Примечания.
• [П1] Текст взят из брошюры "Заповеди Божии. Моральные основы жизни. Епископ Александр (Милеант). Миссионерский Листок 37".
• [П2] Снято с сайта Russian Orthodox School http://russianorthodoxschool.org/law.aspx.
• [П3] Сайт Епископа Александра (Милеант) http://www.fatheralexander.org/ и его
• [П4] Свято-Троицкой Православной Школы для заочного обучения http://www.holytrinitymission.org

Ссылки.
• Епископ Александр (Милеант) (ДД-72)
• Преодоление внутренних проблем [Епископ Александр (Милеант)] (ДД-72.2р)    А
• Новый Завет. Указатель по главам и стихам. Епископ Александр (Милеант) (ДД-38.7р)
• К познанию Библии. Новый Завет. [Еп. Александр (Милеант)] (ДД-55.2р)
• Православие и Католицизм. Еп. Александр (Милеант) (ДД-87р)

 


• НА ГЛАВНУЮ СТРАНИЦУ    • НАВЕРХ    • ПО_РУССКИ    • ПО_РУССКИ-ENGLISH    • ENGLISH

(ДД-72.3ср),  http://www.dorogadomoj.com/ dsr723mil.html,  (нач:29мар12), (I-й вып:30мар12),  04апр12